Ništa nije nagoveštavalo da će se u aprilu pojaviti jedno od najvećih kinematografskih iznenađenja ove godine. A verovatno i u dužem periodu. Ljubitelji filma „Talentovani gospodin Ripli”, koji je tokom dvadeset i pet godina od premijere ostvario kultni status, znatiželjno su iščekivali najavljenu seriju „Ripli”.
Kompletan autor serije je Stiven Zejlijan, izuzetno poštovan kao scenarista filmova „Devojka sa tetovažom zmaja”, „Bande Njujorka”, „Irac” i mnogih drugih, a za adaptirani scenario filma „Šindlerova lista” je osvojio Oskara. Međutim, serija „Ripli” nam potvrđuje da je gospodin Zejlijan i fantastičan reditelj. Istančan osećaj za uvertiru, savršen ritam postavljanja osnova priče u kojoj naslovni junak (ne)svesno plete mrežu obmana, način na koji stvari izmiču kontroli dok se gledaocima, sloj po sloj, otkrivaju dubine ličnosti Toma Riplija, zaslužuju najveća priznanja upravo reditelju Zejlijanu. Odlučujući se za crno-belu tehniku reditelj je povukao hrabar potez ali i postavio odličnu osnovu da se njegov talenat iskaže u punom sjaju. Multitalentovani umetnici u sedmoj umetnosti nisu retkost, donose poseban senzibilitet jer nisu fokusirani samo na jednu oblast i pravo su blago. Stiven Zejlijan potvrđuje ovu činjenicu.
Među mnogim fantastičnim rešenjima, možda je fotografija lična karta ove serije. Kao najbližeg saradnika, reditelj je angažovao Roberta Elsvita, odličnog sedamdesetčetvorogodišnjeg direktora fotografije.
Nije lako u par reči sažeti kako je iskusni kinematografski stvaralac ostavio neponovljiv pečat: od prve do poslednje scene se nižu brilijantni kadrovi, nema “prelaznih rešenja” u cilju povezivanja scena već je apsolutno svaki sekund satkan od prekrasnih prizora. Zaista neviđeno do sada. Fotografije su u funkciji naracije i ruku pod ruku prate priču kroz izvrsnu scenografiju. Osvetljenje je hirurški precizno, diskretno ali tačno u milimetar naglašava baš one detalje koji su u datom momentu ključni. Igra svetla i senke je posebna kategorija i odraz stvaranja na najvišem nivou struke. Kao inspiracija se nameće neponovljivi slikar svetla i senke Karavađo, čiji uticaj provejava i kroz sam lik Tom Riplija. Direktor fotografije se često odlučuje za asimetrične kadrove savršenih proporcija, a kada uvede simetriju onda je to arhitektonski definisano i opčinjava gledaoce.
Neki od pokretnih kadrova u vozu, tokom prve epizode, su do sada neviđene majstorske izvedbe. Ali i ideje tokom nastavka: sa odrazima u ogledalu, kombinovanjem prednjeg i zadnjeg plana u istom kadru kao i hipnotičke scene stepeništa. Gospodin Elsvit je izveo pravu magiju kroz osam epizoda serije „Ripli”. Nadajmo se da će filmski svet imati sluha i napraviti izložbu fotografija od kadrova „Riplija”. To bi trebalo biti neizbežno. Ova serija je oda neponovljivoj lepoti njenog veličanstva: fotografije.
Tom Ripli je junak spisateljice Patriše Hajsmit koji je u pet nastavaka dobio značajno mesto u američkoj književnosti. Do sada je nekoliko puta ekranizovana ova priča. Najpoznatiji Tom Ripli je Alen Delon u filmu iz 1960. godine i Džon Malkovič 2002. godine. Naravno tu je i Met Dejmon iz već pomenutog kultnog filma „Talentovani gospodin Ripli “, iz 1999. godine.
Tom Ripli je sitni prevarant koji se rizičnim i mutnim poslovima održava na ivici opstanka u Njujorku početkom šezdesetih godina prošlog veka. Ono što ga sprečava da ne skilzne u finansijsku provaliju su konstantne sitne manipulacije. Sve se menja kada jednog dana dobije poslovnu ponudu od bogatog vlasnika brodogradilišta Herberta Grinlifa da ode u Italiju i pokuša ubediti njegovog sina Ričarda da se vrati u Ameriku. Ričard, koga svi oslovljavaju sa Diki, je klasičan primer povlaštenog pripadnika elite, samoprozvani slikar i pisac, oboje u pokušaju. Proteklih godina dana Diki živi u mestašcu Atrani na jugu Italije, na račun porodičnog bogatstva, bez plana i bez izgleda da će u dogledno vreme da se vrati kući, nezainteresovan za namenjenu poziciju sina naslednika u porodičnom biznisu. Tom Ripli prihvata ponudu i kreće put Italije, nemajući ideju kako će da izvrši zadatak.
Dolaskom u Atrani Tom Ripli zatiče Dikija koji bar jednu stvar radi odlično: uživa u životu. Uspostavljaju kontakt i tu počinje razvoj neobičnih događaja. Od sitnog kriminalca u oskudici, pred našim očima se odvija transformacija Tom Riplija. Bivajući svedokom povlastica pripadnika elitnih krugova, njegova mašta se rasplamsava i započinje svoje paraleno postojanje mimo spoljnjih događaja. U mašti Tom nema prepreka. Ulazeći u Dikijev život, Tom Ripli postaje opsednut ekscentričnim bogatašem. To je odlična postavka za fascinantane, bizarne ali i šokantne situacije. U pozadini ovih neobičnih okolnosti se nalazi Dikijeva verenica Mardž Šervud, čija intuicija od prvog trenutka upozorava na pojavljivanje Riplija u njihovom životu. Kompletnu situaciju u koju ga je život postavio Tom doživljava kao neku vrstu bizarne igre u kojoj on počinje postepeno da uživa ali i da sa svakim narednim korakom ispituje lične granice. Kao neka vrsta eksperimenta koji vrši sam nad sobom. Tokom razvoja događaja on ne planira svaki naredni korak, nalazeći čudnu satisfakciju u neizvesnosti i zadovoljenje dubokih nedefinisanih poriva koji isplivavaju iz podsvesnog dela njegove ličnosti.
Do momenta kada počinje radnja serije Tom je imao mnogo padova i njegov dotadašnji život je delovao kao niz promašaja. Ali kroz sve nevolje nikada nije omanuo u nadmudrivanju ljudi. Dolaskom u Italiju, nesvesno i neplanski ova osobina isplivava u prvi plan i postaje njegova ulaznica u elitu. Manipulacija drugima postaje duševna hrana i deluje da Tom vuče svaki naredni potez samo da bi video koliko daleko može da stigne. Prilika za bolji život koja mu se nenadano ukazuje iz njega izvlači adaptivne sposobnosti, pa smo svedoci kako Tom vrlo spretno i brzo uspeva da savlada italijanski jezik, asocijalno ponašanje postepeno ustupa mesto manirima i konverzacijama kroz koje magnetski deluje na sagovornike. Uzdržanim stavom ostavlja utisak uglađenog gospodina, prikriva nemoralne porive ali i nelagodu zbog iznenadnog okruženja kome do sada nije imao pristup i nije mu vičan. Transformacijom pred našim očima svedoci smo građenja neverovatne mreže obmane i manipulacije ali se i neminovno postavlja pitanje da li je ovaj antiheroj već bio skriven u njemu i samo čekao priliku? Ili su nesvakidašnje okolnosti pružile mogućnost da se izgradi nov oblik postojanja na nepoznatoj teritoriji? Da li prilika stvara počinioca? Ili on ide u susret svojim sposobnostima dajući im legitimitet? Filigranski precizno je prikazano kako Tom Ripli prelazi put od sitnog prevaranta do beskrupuloznog počinioca, čiju gradaciju u sve veće dubine kriminala opčinjeno posmatramo. Nisu samo ostali likovi u seriji fascinirani Tom Riplijem: iako gledaoci jedini imaju uvid u svaki njegov postupak i jasno je da on neminovno srlja ka sve ekstremnijim situacijama, teško je oteti se razmišljanju na koji način bi se, možda, mogao izvući.
Riplijeva fasciniranost neponovljivim Karavađom još više naglašava duboke, nesvesne i uznemirujuće delove njegove ličnosti. Veliki slikar je, pored božanskog dara, bio optužen za prevare, klevete i na kraju za ubistvo, osuđen na smrt ali je godinama izbegavao pravdu jer je bio u begu. Putujući da bi zavarao trag i izbegao posledice, Tom Ripli ide putem Karavađovih slika: prvo se u Napulju divi slici „Sedam dela milosrđa “, zatim u Rimu „Mučeništvu Svetog Mateje” na kojoj je jedan od likova i sam slikar, a onda i fascinirano posmatra i „Davida s Golijatovom glavom” gde oba mitska junaka imaju njegovo lice: mladi i stari Karavađo. Praveći paralelu i brišući vremenske okvire, reditelj se odlučio za nesumnjiv stav da je zlo jednako u bilo kom vremenu i tokom intervjua je rekao: „Ripli nije slikar, iako je usavršio umetnost lukavstva, prevare i brutalnosti. Zato sam se i odlučio da se u poslednjoj epizodi, kratko, vratim trista pedeset godina unazad u vreme kada je Karavađo živeo i da navedem ljude da kažu: „Gledamo li istu seriju?, i onda shvate: „O, da, Karavađo. Razumem.”
Endru Skot nije toliko zbunjen i nesiguran kao dosadašnji Ripliji u izvođenju prethodnih glumaca. Njegov Ripli je smiren i kada sumnja, staložen i kada je nesiguran. Pušta da ga događaji nose i stavlja se u ulogu posmatrača sopstvenog života. Sa neopisivim sjajem u očima u svakome krupnom kadru hipnotiše gledaoce. Endruov Ripli izazaziva nelagodu, nevericu, jezu i čvrsto drži fokus na iščekivanju svakog narednog koraka.
Kroz osam epizoda imamo priliku da vidimo plejadu izuzetno zanimljivih likova koji, svaki za sebe, daju neizostavno specifičnu atmosferu: u ulozi Fredija pre dvadeset i pet godina je briljirao Filip Sejmur Hofman a sada Eliot Samner svojim androgenim izgledom i nesputanim stavom baca potpuno novo svetlo na ovaj lik; Dakota Fening, nekadašnje čudo od deteta a danas izvrsna mlada glumica, ovde u ulozi Mardž daje daleko dublju, intuitivniju ali i mračniju osobu u odnosu na bezbrižnu ali odličnu Gvinet Paltrou u istoj ulozi; Džoni Flin je precizno kreirao ležernog Dikija ne oslanjajući se na istu ulogu koju je izvodio Džad Lou; Mauricio Lombardi u ulozi inspektora Pietra Ravinija je fantastično izgrađen lik koji ostavlja utisak da je vremenskom mašinom upravo stigao iz crno-belih kriminalističkih filmova. Izvrsna je ideja da se u sporednoj efektnoj ulozi pojavi Džon Malkovič, koji je glumio Riplija u adaptaciji iz 2002. godine. Sada je on član visokog društva ali i prikriveni prevarant koji pomaže Ripliju. Tu su i izvrsni sporedni neimenovani likovi recepcionera koji doprinose misterioznoj atmosferi, radnice banke i zaposleni na stanicama čijim očima vidimo koliko Tom Ripli ima moć da ljudi postupaju po njegovoj volji, ali i diskretni i uvek prisutni (verovatno) inspektori u mantilima koji u uglu kadra čitaju novine dok Tom u bašti restorana pije kafu ili razgovara sa prijateljima na ulici. A imamo i originalan lik jedne mačke, čije su ekspresije dok posmatra određene postupke Riplija zaista neprocenjive.
Serija „Ripli” je oda noar filmovima četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka ali i Federiku Feliniju i Robertu Roseliniju koji su utkali veliku ljubav prema Italiji kroz svoje filmove. Hičkokovska neizvesnost, koja savršeno usmerava gledaoce da vide ono što likovima u seriji nije dato da saznaju, izvrsno podvlači dramsku notu koja ni u jednom momentu trajanja serije ne posustaje. Kadrovi koji se nižu odaju poštovanje nekim od najvećih noar filmova dvadesetog veka kao što su „Treći čovek “ ili „Seme zla”. Ljubitelji noar filmova su neočekivano dobili vrhunsku seriju. Oni kojima nije bliska tema mogu potražiti inspiraciju i biće sigurno iznenađeni. Pre gledanja prve epizode, gledalac koji „Tajanstvenog gospodina Riplija” ima na spisku omiljenih filmova bi se, možda, mogao pitati: „Šta još mogu prikazati o Ripliju a da to ne znamo?” Nakon odgledane serije jedino što možemo je da odamo priznanje kompletnoj ekipi na zapanjuje preciznom i umetnički inovativnom pristupu.
Bojana Simović
Naslovna fotografija: https://www.instagram.com/ripleynetflix/
