Ovog vikenda je u Beogradu premijerno prikazan film Jorgosa Lantimosa – Jadna stvorenja. Film prati život Bele Bakster (Ema Stoun), kreacije naučnika Godvina Bakstera (Vilem Defo). Naime, Godvin se malo poigrao Boga, pa u glavu odrasle žene ubacio mozak bebe, tako da Belu upoznajemo kao lepoticu koja je na nivou deteta i koja uči da govori i tek upoznaje svet. Cela priča je suštinski alegorija koja govori o ženskoj emancipaciji, ali bismo mi želeli da se osvrnemo ovog puta na estetiku filma i kostim, koji je apsolutno veličanstven. U trenutku kada film počinje, vi upoznajete Belu koja uči da hoda i govori obučena u kombinaciju viktorijanske mode i odeće za bebe, a slika je crno-bela. Belu celo njeno okruženje dodatno infantilizuje, pa tako i ono u šta je obučena podseća na nešto kako bi malo dete moglo da izgleda, ali ne sasvim. To su nešne i romantične siluete, ali u njenom oblačenju uvek nešto fali, baš kao što decu neretko viđamo bez jedne čarape, bosonoge ili samo u pelenama. Prelomni trenutak u filmu dešava se kada Bela otkriva da ima klitoris i da, kako kaže, sama može da učini sebe srećnom. Tada film dobija boje, njeni kostimi nisu više devičanski i nežni, već veoma smeli, ali opet deluju kao igrarija deteta koje je počelo samo da se oblači. Recimo, po Lisabonu se šeta u nečemu što podseća na donji veš iz viktorijanskog perioda, u kombinaciji sa bluzama sa velikim pufnastim rukavima, dok njen boravak u Parizu i ulazak u svet prostitucije obeležava kabanica koja podseća na kondom. I ne, ovo nije samo nešto što mi vidimo – kostimografkinja filma Holly Waddington je sama rekla kako je upravo to i bila ideja iza kostima. Oni jesu smišljeni da podsećaju delom i na ženske genitalije i seksualnu slobodu koju su žene morale da osvoje. Potom, Bela ima i akademsku fazu, kada izučava filozofiju, a tada njen kostim postaje mnogo svedeniji i počinje da liči na muško odelo. Ali je i dalje razigran! Kako se Belina ličnost razvija, tako se menja i estetika filma. Ona ima svoj jednostavni crno-beli početak, fazu otkrivanja sveta koja je razigrana i over-the-top u svojoj maštovitosti, da bi došla do stabilnosti obrazovane odrasle osobe. Aplauz i velika preporuka od nas!
