Slika koju vidite na prvom slajdu je porodični portret koji je preko 100 godina čuvao jednu veliku tajnu – četvrtu ljudsku figuru koja je prekrivena bojom. Nakon nekoliko godina istrage, otkriveno je da je u pitanju jedna od jedva nekoliko slika iz 19. veka koje realistično prikazuju afroameričkog roba i svedoče o najvećoj sramoti i mračnom delu američke istorije.
Put ove slike do MET-a pripoveda o brisanju afroamerikanaca iz američke istorije i on se nikada ne bi ni desio da nije bilo Jeremyja K. Simiana – istoričara i kolekcionara umetnosti koji je slučajno naleteo na sliku putem online aukcije. Slika je bila nepotpisana, ali je Jeremyju zaličila na delo poznatog portretiste iz 19. veka, pa je malo dublje zagrebao i našao još jednu arhiviranu aukciju od pre nekoliko godina, ali je na toj aukciji slika bila drugačija. Figura afroameričkog dečaka bila je prekrivena bojom. Ta činjenica ga je progonila i upustio se u potragu za informacijama. Uz pomoć istoričara i profesora sa Tulane univerziteta u Lujzijani, došli su do rođaka bele dece sa slike – Eugenea Grassera. Eugeneova majka je bila ta koja je nasledila portret i držala ga u garaži, da bi ga kasnije donirala muzeju u Nju Orleansu i ispričala priču o figuri koja je prekrivena. Ipak, rukovodstvo muzeja je odlučilo da sliku drži u podrumu 33 godine, umesto da je izloži kao bitan deo istorije. Slika je 2005. prodata na aukciji kolekcionaru koji je odlučio da je restaurira, nakon čega je najzad otkrivena figura afroameričkog dečaka. Posle dugogodišnje potrage, angažovanja istoričara, sedenja u arhivima – kockice njegove priče najzad su se složile. Prvo je moralo biti utvrđeno ko je u porodici Grasser mogao biti toliko bogat da bi naručio portret svoje dece. U pitanju je bila Coralie Frey. Nakon toga su u arhivu potražili ko je sve bio deo domaćinstva ove porodice i jedina osoba koja nije bila rođak, a da je živeo tu – bio je dečak po imenu Belizaire. I tako je otkriveno njegovo ime! Otkriveno je i da je prodat zajedno sa svojom majkom, da je bio rob sve do početka građanskog rata. Ne znamo da li je dočekao slobodu, ali u komentaru saznajte zašto je obrisan sa slike.
Analizom boje i pukotina u njoj, otkriveno je da je prekriven početkom 20. veka, kada belci i afroamerikanci nisu smeli da budu viđeni zajedno i da koriste iste prostorije. I zato je Belizaire izbrisan sa slike – da ne bi bio viđen sa decom s kojom je živeo i odrastao, jer je činjenica da je naslikan zajedno s njima svedočila o tome da je bio važan deo porodice i bliska osoba. Zahvaljujući upornim ljudima i njihovoj želji da saznaju više, sada se makar zna da je postojao, a to je ipak nešto!
