Postoji jedna tanka, sjajna linija koja diskretno ali nesumnjivo odvaja Odri Hepbern od ostatka filmskog sveta. Tamo gde su mnoge glumice svojim talenatom, harizmom i lepotom izgradile čuvene filmske junakinje, Odri nam je darolavala svoju autentičnost. Jedinstvena u nastupu, izuzetno sofisticirano je donosila publici svoje uloge, otvarajući vrata nekom senzibilnijem glumačkom izrazu. U eri bujnih ženskih likova, klasične lepote i zanosnih oblina, na sredini prošlog veka se pojavljuje ona: graciozna poput retke ptice čarobnih kretnji, ne ostavljajući gledaoce u dilemi da je takva originalnost nesvakidašnja. Beskrajno šarmantna, pojavom je obasjavala svaki kadar koji ju je ovekovečio. I pored osmeha koji pomera planine, nešto drugo je bilo njen znak raspoznavanja: oči srne, ozbiljne i duboke. Njen otvoren pogled koji ne uzmiče i danas je sinonim za razoružavajuću nežnost uokvirenu hrabrošću.
Odmerenost i urođeni osećaj za estetiku su je izdvajali gde god bi se pojavila. Imala je privilegiju da manire i lepo ponašanje razvije kroz privatne škole u detinjstvu, kao pripadnica holandske aristokratije sa majčine strane. Rođena u Briselu 04. Maja 1929. godine, prve godine života je provela bezbrižno i ušuškano. Balet je bio njena velika ljubav ali i učenje stranih jezika: Odri je tečno govorila engleski, francuski, italijanski, holandski i nemački jezik. Nakon razvoda roditelja, šestogodišnja Odri biva duboko uzdrmana. Kao priznata i cenjena glumica u intervjuima je govorila koliko ju je obeležila nesigurnost zbog odlaska oca. Njegova nezainteresovanost i izostanak očinske figure su bili izvor tugovanja i patnje devojčice. Verovatno su ta iskustva formirala senzibilnu, nežnu i usamljenu Odri. Tokom rata, kada su ona i njena majka bile bez prihoda, Odri je baletskim nastupima pokušavala da dopuni kućni budžet. Kao tinejdžerka je pomagala pokretu Otpora, prenosila poruke i namirnice, i verovatno ju je taj osećaj doprinosa opštem dobru usmerio ka želji da svoje mogućnosti stavi u službu nečeg što je veće od svih nas.
Naime, nakon izuzetne karijere, nakon rođenja dvoje dece i završetka dva braka, Odri se posvetila humanitarnom radu. Kao ambasador UNICEF- a posetila je preko pedeset ugroženih područja širom Afrike, Latinske Amerike i Azije. Bila je posvećena najsiromašnijima u predelima zahvaćenim glađu. Došla je do miliona dece koja nisu imala nikakvu zdravstvenu zaštitu, bila je spona između ugroženih sa jedne strane i društvenih struktura koje su sistematski pružale neophodnu pomoć. Posećujući područja okarakterisana faktorom visokog rizika, susrela se sa patnjom, prigrlila bol najosetljivijih i neumorno svojim primerom podizala svest o obespravljenima.
„Sve te tragedije prouzrokovane su nemarom čovečanstva i za njih postoji samo jedan lek koji čovek može da pruži – mir.”
Tokom rada na dokumentarnom filmu o velikoj glumici, rediteljka Helena Koan je bila impresionirana njenom upornošću da pomogne ranjivima:
„Pridruživanje UNICEF-u za Odri je bio proces pronalaženja mira u sebi. Želela je da brine o deci u ratom razorenim zemljama, kao što je i ona iskusila kao dete; da im pruži ljubav koja je njoj tada nedostajala. To je neka vrsta ciklične priče…” Ta hrabra, mršava devojčica se nakon rata preselila sa majkom u London gde je bila angažovana kao balerina i model. I pored svih predispozicija, nastavnica baleta je bila izričita u stavu da Odri ne može biti profesionalna balerina. Radi dopune kućnog budžeta počinje da se bavi glumom. A onda je devetnaestogodišnja Odri hrabro prihvatila ponudu i uputila se preko okeana 1948. godine, gde postaje član ansambla na Brodveju kao glumica i pevačica. I tada počinje magija.
Prvom glavnom ulogom simpatične i luckaste devojke Žiži u istoimenoj predstavi na Brodveju 1952. godine, Odri osvaja publiku, kritiku ali i godišnju nagradu za najbolje pozorišno izvođenje. Već naredne godine dobija ulogu neobične princeze Ane u filmu “Praznik u Rimu” sa kojom osvaja Oskara za najbolju glavnu glumicu ali i Zlatni Globus kao i evropsku BAFTA nagradu. Za glavnu ulogu u predstavi „Ondin” na Brodveju 1954. godine, Odri dobija nagradu Toni, koja predstavlja najveće dostignuće u američkom pozorištu i koju dodeljuje žiri od čak sedamsto članova. Nižu se uloge u filmovima „Sabrina”, „Rat i mir”, „Smešno lice”, „Priča o kaluđerici” u kojima harizmatična glumica osvaja publiku. 1961. godine Odri ostvaruje kultnu ulogu Holi Golajtli u filmu „Doručak kod Tifanija” i svoju prepoznatljivu eleganciju podiže na najviši nivo, u saradnji sa čuvenim dizajnerom Živanšijem. Nakon ovog filma su mala crna haljina i biseri u kombinaciji sa velikim sunčanim naočarima dobili kultni status. Cenjenom kreatoru je bila inspiracija. Delili su poseban odnos: on je nju zvao sestrom a ona njega najvećim prijateljem. 1963. godine glumi neodoljivu Redžinu Lampert u filmu „Šarada”, a 1964. godine očaravajuću Elizu Dulitl u filmu “Moja lepa gospođice”. Odri je za filmske partnere imala neke od najčuvenijih kolega: Fred Aster, Hemfri Bogart, Gari Kuper, Keri Grant je rekao da „sve što želi za Božić je da snimi još jedan film sa Odri”. Reks Harison je isticao da je ona njegova najdraža glavna glumica, Piter O’Tul, Šon Koneri a Gregori Pek joj je bio jedan od najboljih prijatelja.
Za svoj humanitarni rad Odri je dobila nagradu Džin Heršolt od strane Američke Akademije filmske umetnosti i nauke, kao i Predsedničku medalju slobode.
1990. godine, tri godine pre smrti, vrsta belih lala je dobila ime po Odri Hepbern.
„Verujem da čovek treba da bude jak kada izgleda da sve ide naopako. Verujem da su srećne devojke – najlepše devojke. Verujem da je sutra novi dan i verujem u čuda.”
Bojana Simović
Naslovna fotografija: https://www.instagram.com/soaudreyhepburn/
